Šta je Efektiva objavila o sajtu Mideaklime.rs?

Udruženje koje se u javnosti predstavlja pod nazivom
„Udruženje potrošača Efektiva“ objavilo je na
društvenim mrežama kategoričke tvrdnje da je sajt
Mideaklime.rs „prevara“, da su lica povezana sa
njegovim poslovanjem „prevaranti“, kao i da kupci
nakon izvršenih uplata navodno „ne dobijaju ništa“.

Ove kvalifikacije nisu predstavljene kao sumnja, mišljenje,
pitanje ili nepotvrđen navod pojedinca. Javnosti su predstavljene
kao nesporne, utvrđene i dokazane činjenice.

Time se neosnovano sugeriše da je postojanje prevare već dokazano,
da je krivična odgovornost određenih lica utvrđena i da policija
i tužilaštvo navodno znaju za izvršenu prevaru, ali ne postupaju.

Takvo predstavljanje događaja neposredno je suprotno činjenici da
je pravnosnažnom sudskom presudom utvrđeno da prevare nije bilo,
već da je postojao građanskopravni i ugovorni odnos.

Ne radi se o činjenicama koje tek treba proveriti

U ovom slučaju ne radi se o dve ravnopravne i još neutvrđene
verzije događaja, niti o pitanju čija se istinitost tek proverava.

Nadležni sud je nakon sprovedenog postupka, razmatranja
dokumentacije i ocene relevantnih dokaza pravnosnažno utvrdio da
nije postojala prevara, već građanskopravni odnos između
ugovornih strana.

Uprkos tome, javnosti se i dalje predstavljaju tvrdnje o navodnoj
prevari, bez saopštavanja postojanja pravnosnažne presude kojom je
takva kvalifikacija odbačena.

Na taj način javnosti se ne prenose potpune i tačne informacije.
Prećutkuje se pravno odlučna činjenica koja neposredno pobija
kvalifikacije „prevara“,
„prevarantski sajt“ i
„prevaranti“.

Građanskopravni ili potrošački spor ne može se proizvoljno
predstavljati kao izvršeno krivično delo. Posebno je neprihvatljivo
nastaviti sa takvom kvalifikacijom nakon što je pravnosnažnom
presudom utvrđeno da prevare nije bilo.

Kako se tačno vrši porudžbina na sajtu Mideaklime.rs?

Tvrdnja da kupac navodno samo uplati novac, a da prethodno nije
upoznat sa uslovima pod kojima se uređaj prodaje, ne odgovara
načinu na koji je organizovan postupak poručivanja na sajtu
Mideaklime.rs.

Porudžbina se ne vrši jednim skrivenim ili automatskim postupkom.
Kupac kroz više jasnih koraka samostalno bira proizvod, pregleda
podatke, dodaje proizvod u korpu, unosi svoje podatke, upoznaje se
sa Uslovima prodaje, potvrđuje saglasnost i tek zatim šalje
porudžbinu.

1. Kupac sam bira uređaj

Kupac samostalno pristupa sajtu i bira konkretan klima-uređaj.
Prodavac mu ne nameće proizvod niti ga obavezuje da nastavi
postupak kupovine.

Kupac može u svakom trenutku da napusti stranicu, izabere drugi
uređaj, obrati se prodavcu radi dodatnih informacija ili odustane
od kupovine.

2. Kupac na stranici proizvoda dobija bitne informacije

Na stranicama proizvoda, u odeljku
„Info“, navedene su bitne informacije o načinu
prodaje, roku isporuke, ugradnji, dodatnim stavkama i načinu
plaćanja.

Predviđeno vreme isporuke i ugradnje 3–12 dana, u skladu
sa Uslovima prodaje.

Usluga ugradnje, propratni materijal, isporuka i izlazak
servisera na teren nisu uračunati u cenu uređaja, već se
posebno obračunavaju kao dodatne stavke, u skladu sa Uslovima
prodaje.

Svi uređaji na ovom veb-sajtu prodaju se isključivo pod
uslovom naše ugradnje, isporuke i održavanja, u skladu sa
Uslovima prodaje. Kupovina uređaja u drugom slučaju nije
moguća.

Plaćanje putem kredita, karticama i čekovima građana na
odloženo nije moguće.

Molimo vas da pre korišćenja veb-prodavnice i pre izvršenja
porudžbine, na stranici korpe pročitate Uslove prodaje i
korišćenja sajta. Ukoliko su ponuđeni uslovi za vas
neprihvatljivi, molimo vas da ne vršite porudžbinu.

Dakle, kupac je već na stranici konkretnog uređaja obavešten da
cena uređaja ne obuhvata automatski cenu isporuke, ugradnje,
propratnog materijala i izlaska servisera na teren.

Takođe je unapred obavešten da se uređaji prodaju pod uslovom
isporuke, ugradnje i održavanja koje organizuje prodavac, kao i da
kupovina uređaja pod drugačijim uslovima nije ponuđena.

Zato se kasnije obračunavanje unapred navedenih dodatnih stavki ne
može pošteno predstavljati kao iznenadni zahtev za dodatnu uplatu
koji je kupcu bio skriven pre poručivanja.

3. Kupac sam dodaje proizvod u korpu

Kupac svojom radnjom dodaje izabrani uređaj u korpu. Niko ga ne
prisiljava da nastavi postupak niti da izvrši kupovinu.

U tom trenutku kupac može da:

• ukloni proizvod iz korpe;
• promeni količinu;
• vrati se na stranicu proizvoda;
• zatraži objašnjenje od prodavca;
• napusti sajt bez slanja porudžbine.

4. Kupac pregleda korpu i Uslove prodaje

Pre konačnog slanja porudžbine kupac dolazi na stranicu korpe i
naplate, gde mu je omogućeno da još jednom pregleda proizvod,
količinu, cenu i podatke o porudžbini.

Na sajtu je posebno naznačeno da kupac pre izvršenja porudžbine
treba da pročita Uslove prodaje i korišćenja sajta.

Kupcu se ne saopštava da mora da kupi uređaj. Naprotiv, jasno mu
se ostavlja mogućnost da porudžbinu ne izvrši ukoliko mu način
prodaje, rokovi, dodatne stavke ili druge ugovorne odredbe ne
odgovaraju.

5. Kupac prihvata Uslove prodaje

Pre završetka porudžbine kupac potvrđuje da je upoznat sa Uslovima
prodaje i da ih prihvata. Bez te potvrde postupak poručivanja ne
može se završiti.

Prihvatanje Uslova prodaje elektronskim putem ima ugovorni značaj.
Ugovor nije manje stvaran samo zato što je zaključen elektronskim
putem, umesto potpisivanjem štampanog primerka hemijskom olovkom.

Elektronsko označavanje polja kojim kupac potvrđuje saglasnost i
naknadno slanje porudžbine predstavljaju aktivne radnje kojima
kupac iskazuje volju da zaključi ugovorni odnos pod prikazanim
uslovima.

To je po svojoj svrsi uporedivo sa situacijom u kojoj ugovorna
strana pročita tekst ugovora, prihvati njegove odredbe i potpiše
ga.

To ne znači da trgovac može ugovorom isključiti obavezna zakonska
prava potrošača. Međutim, znači da se sadržina prihvaćenih
ugovornih uslova ne može naknadno potpuno prećutati kada se
javnosti predstavlja šta se između stranaka dogodilo.

6. Kupac samostalno šalje porudžbinu

Tek nakon pregleda podataka i prihvatanja Uslova prodaje kupac
svojom aktivnom radnjom šalje porudžbinu.

Porudžbina, dakle, nije rezultat skrivene radnje prodavca, već
odluke kupca koji je prošao kroz prethodno opisane korake.

7. Kupcu se dostavljaju podaci o porudžbini i plaćanju

Nakon izvršene porudžbine kupcu se elektronskim putem dostavljaju
detalji porudžbine, podaci o načinu plaćanja i pripadajuća
dokumentacija.

Kupac tako dobija elektronski trag o tome šta je poručio, pod
kojim uslovima, koje su stavke obuhvaćene porudžbinom i koje
obaveze postoje između ugovornih strana.

Porudžbina se vrši u okviru elektronskog ugovornog odnosa

Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije priznaje mogućnost zaključenja
ugovora elektronskim putem. Elektronski oblik sam po sebi ne
umanjuje pravnu važnost ugovora niti saglasnosti koju su strane
iskazale.

U elektronskoj trgovini ponuda, prihvatanje uslova, slanje
porudžbine i potvrda porudžbine mogu biti izvršeni elektronskim
putem.

Zato nije osnovano predstaviti elektronski zaključenu porudžbinu
kao da nikakav ugovor, nikakvi uslovi i nikakve obaveze nisu
postojali.

Kupac koji ne prihvata ponuđene uslove nije dužan da izvrši
kupovinu. Može da izabere drugog prodavca, drugi uređaj ili drugi
model pružanja usluga.

Šta član 208 Krivičnog zakonika zahteva za postojanje prevare?

Za postojanje krivičnog dela prevare nije dovoljno da je između
ugovornih strana nastao spor, da kupac nije zadovoljan, da je
došlo do kašnjenja ili da se strane ne slažu oko izvršenja
ugovornih obaveza.

Član 208 Krivičnog zakonika suštinu prevare vezuje za situaciju u
kojoj neko, sa namerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi,
drugo lice:

• lažno prikazuje činjenice;
• prikriva činjenice;
• dovodi ili održava drugo lice u zabludi;
• tom zabludom navodi lice da nešto učini ili ne učini na štetu
  svoje ili tuđe imovine.

Prema tome, za tvrdnju da je izvršena prevara moralo bi se
precizno utvrditi:

• koja je konkretna činjenica lažno prikazana;
• koja je konkretna činjenica prikrivena;
• ko je, kada i na koji način kupca doveo u zabludu;
• da li je od samog početka postojala namera pribavljanja
  protivpravne imovinske koristi;
• da li je kupac upravo zbog navodne obmane raspolagao svojom
  imovinom;
• da li postoji neposredna veza između navodne obmane i nastale
  štete.

Paušalna rečenica „sajt je prevara“ ne daje odgovor ni na jedno od
ovih pitanja.

Ona ne identifikuje konkretnu neistinitu tvrdnju prodavca, ne
navodi koja je činjenica bila skrivena, ne dokazuje postojanje
početne prevarne namere i ne objašnjava kako je navodna zabluda
nastala.

Kada uz sve navedeno postoji i pravnosnažna presuda kojom je
utvrđeno da prevare nije bilo, već da je postojao građanskopravni
odnos, dalje kategoričko ponavljanje etikete „prevara“ još je
očiglednije pravno neutemeljeno.

Uslovi prodaje nisu skriveni niti naknadno izmišljeni

Na sajtu su unapred dostupni Uslovi prodaje kojima se uređuju:

• postupak poručivanja;
• način plaćanja;
• sadržina ponude;
• rokovi isporuke i ugradnje;
• isporuka i preuzimanje uređaja;
• ugradnja i izlazak servisera;
• dodatni radovi i materijal;
• prava i obaveze prodavca;
• prava i obaveze kupca;
• reklamacije i druga relevantna pitanja.

Bez prihvatanja Uslova prodaje porudžbina ne može biti završena.
Kupac zato ima mogućnost da se pre slanja porudžbine upozna sa
sadržinom ugovornog odnosa.

Kupac može da pročita uslove, zatraži dodatno objašnjenje, ne
prihvati ih i napusti postupak poručivanja.

Niko nije prinuđen da izvrši kupovinu na sajtu
Mideaklime.rs.

Ukoliko su kupcu ponuđeni uslovi neprihvatljivi, on može da izabere
drugog prodavca čiji model poslovanja, rokovi, cena ugradnje ili
način isporuke više odgovaraju njegovim potrebama.

Svaka firma ima svoje uslove poslovanja

Svaka ozbiljna firma ima svoje uslove poslovanja. Ti uslovi mogu
biti kraći ili detaljniji, stroži ili fleksibilniji, i mogu se
razlikovati od uslova drugih trgovaca.

Jedan prodavac može prodavati uređaj bez ugradnje, drugi isključivo
sa ugradnjom. Jedan može imati besplatnu isporuku, drugi je može
posebno obračunavati. Jedan može primati kartice na rate, drugi
takav način plaćanja ne mora nuditi.

Sama činjenica da se poslovni uslovi jednog trgovca razlikuju od
uslova drugog ne predstavlja prevaru.

Kupac nije dužan da prihvati uslove koji mu ne odgovaraju. Ali ni
trgovac nije dužan da robu prodaje pod uslovima koje mu kupac
naknadno jednostrano nameće, osim u delu u kojem obavezni propisi
određuju prava i obaveze stranaka.

Sloboda ugovaranja podrazumeva da jedna strana ponudi uslove, a
druga odluči da li će ih prihvatiti.

Ako kupac ne želi kupovinu koja uključuje isporuku, ugradnju,
propratni materijal ili izlazak servisera, on ne mora izvršiti
porudžbinu kod trgovca koji robu prodaje pod tim uslovima.

Prihvatanje uslova ima ugovorni značaj

Kada kupac označi da prihvata Uslove prodaje i zatim pošalje
porudžbinu, on elektronskim putem iskazuje saglasnost da stupi u
ugovorni odnos pod prikazanim uslovima.

U praktičnom smislu, to ima funkciju sličnu potpisivanju ugovora:
jedna strana je ponudila određene uslove, a druga je aktivnom
radnjom potvrdila da ih prihvata.

Prihvatanje Uslova prodaje ne znači da se kupac odrekao prava koja
mu prinudni propisi garantuju. Ne znači ni da je prodavcu
dozvoljeno da postupa suprotno zakonu.

Međutim, prihvatanje uslova znači da se njihova sadržina ne može
naknadno ignorisati ili prećutati kada se procenjuje šta je bilo
ugovoreno i koje su obaveze strane preuzele.

Kako neko može tvrditi da je prevaren, a prećutati šta je prihvatio?

Svako ima pravo da tvrdi da je njegovo pravo povređeno i da
zaštitu zatraži pred nadležnim organom.

Međutim, javno optuživanje drugoga za prevaru zahteva mnogo više
od nezadovoljstva ishodom ugovornog odnosa.

Ne može se odgovorno prećutati:

• da su Uslovi prodaje bili dostupni pre poručivanja;
• da bez prihvatanja uslova porudžbina nije mogla biti završena;
• da su dodatne stavke bile unapred navedene;
• da je navedeno da cena uređaja ne obuhvata automatski
  isporuku, ugradnju, materijal i izlazak servisera;
• da je kupovina ponuđena isključivo uz isporuku, ugradnju i
  održavanje prodavca;
• da je kupac imao mogućnost da napusti sajt i ne izvrši
  porudžbinu;
• da je kupac svojom radnjom potvrdio porudžbinu;
• da je nakon porudžbine dobio podatke i dokumentaciju;
• da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da prevare nije bilo.

Nakon prećutkivanja svih tih činjenica ne može se savesno i
objektivno izvesti samo zaključak: „sajt je prevara“.

Takva rečenica nije rezultat potpune pravne i činjenične analize.
Ona predstavlja paušalnu i senzacionalističku etiketu kojom se
složen ugovorni odnos svodi na optužbu za kriminalno postupanje.

Zloupotreba mehanizama pravne zaštite radi izbegavanja ugovornih obaveza

Svaki kupac ima pravo da podnese reklamaciju, pokrene parnični
postupak, obrati se tržišnoj inspekciji, policiji ili javnom
tužilaštvu kada smatra da su mu prava povređena.

Međutim, pravo na institucionalnu zaštitu ne znači pravo da se
krivična prijava koristi kao sredstvo pritiska, zastrašivanja ili
pokušaja da se izbegnu prethodno prihvaćene ugovorne obaveze.

Posebno je neprihvatljivo da lice:

• najpre prihvati Uslove prodaje;
• izvrši porudžbinu pod tim uslovima;
• dobije informacije i dokumentaciju o porudžbini;
• naknadno odbije da ispuni svoj deo ugovornih obaveza;
• a zatim sam nastanak građanskopravnog spora predstavi policiji,
  tužilaštvu, udruženjima i javnosti kao unapred dokazanu prevaru.

Krivični postupak nije zamena za izvršenje ugovora, sredstvo za
iznuđivanje povoljnijeg poslovnog ishoda niti način da se druga
ugovorna strana prinudi da odustane od svojih legitimnih zahteva.

Ako između stranaka postoji spor o tome šta je ugovoreno, koliko je
plaćeno, koje su obaveze izvršene i da li postoji pravo na raskid ili
povraćaj novca, takva pitanja se prvenstveno rešavaju pravilima
obligacionog, potrošačkog i građanskog prava.

Lažno prijavljivanje prema članu 334 Krivičnog zakonika

Krivični zakonik u članu 334 uređuje krivično delo
lažnog prijavljivanja.

Ovo krivično delo može postojati kada neko prijavi određeno lice da
je učinilo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj
dužnosti, iako zna da to lice nije učinilac, kao i kada prijavi da je
takvo krivično delo učinjeno iako zna da delo nije učinjeno.

Zbog toga postoji jasna razlika između:

• savesnog obraćanja nadležnom organu zbog stvarne sumnje;
• pogrešne pravne procene ili prijave koja kasnije ne bude
  potkrepljena dokazima;
• i svesnog prijavljivanja nevinog lica ili nepostojećeg krivičnog
  dela.

Nije svaka odbačena krivična prijava automatski lažna prijava.
Međutim, ukoliko neko zna da prevare nije bilo, zna sadržinu
prihvaćenih Uslova prodaje, zna da postoji građanskopravni odnos i
pravnosnažna sudska odluka, a ipak nadležnim organima svesno
predstavlja da je određeno lice izvršilo prevaru, takvo postupanje
može zahtevati proveru sa stanovišta člana 334 Krivičnog zakonika.

Posebno bi bilo značajno da se utvrdi:

• šta je prijavilac znao u trenutku podnošenja prijave;
• koja dokumentacija mu je bila dostupna;
• da li je prećutao činjenice koje isključuju navodnu obmanu;
• da li je bio upoznat sa pravnosnažnom presudom kojom je utvrđeno
  da prevare nije bilo;
• da li je prijavu koristio radi pritiska, izbegavanja plaćanja ili
  ostvarivanja koristi koja mu po ugovoru ne pripada.

O postojanju krivičnog dela lažnog prijavljivanja ne odlučuje
prodavac, udruženje niti javnost, već nadležno javno tužilaštvo i sud
na osnovu dokaza i svih okolnosti konkretnog slučaja.

Pravna zaštita ne sme postati sredstvo pritiska

Zakonski mehanizmi zaštite postoje da bi se prijavila stvarna
protivpravnost i zaštitila povređena prava. Oni ne postoje da bi se
ugovorna obaveza naknadno proglasila prevarom samo zato što jednoj
strani više ne odgovara sadržina ugovora koji je prihvatila.

Ne može se najpre elektronski prihvatiti ugovor, a zatim svako
insistiranje druge strane na njegovom izvršenju predstavljati kao
kriminalno postupanje.

Ne može se ni prećutati sadržina Uslova prodaje, dodatne ugovorene
stavke, primljena dokumentacija i obaveze kupca, a zatim policiji,
tužilaštvu i javnosti ponuditi samo jednostrana tvrdnja da je kupac
prevaren.

Takvo postupanje ne doprinosi zaštiti potrošača. Naprotiv, ono
opterećuje nadležne organe građanskopravnim sporovima, ugrožava
prava druge strane i može naneti ozbiljnu reputacionu i materijalnu
štetu licu koje se bez osnova javno i institucionalno označava kao
učinilac krivičnog dela.

Sve uredno izmirene porudžbine izvršene su u celosti

Zbog toga kategorička tvrdnja da kupci navodno uplate novac i
„ne dobiju ništa“ ne odgovara stvarnom načinu poslovanja niti
poslovnoj evidenciji prodavca.

U slučajevima u kojima je došlo do spora, sporno pitanje nije bilo da
li prodavac nakon potpuno izmirene ugovorene cene proizvoljno odbija
da isporuči i ugradi uređaj, već da li je kupac izvršio sve prethodno
prihvaćene obaveze, uključujući plaćanje dodatnih ugovorenih stavki
koje nisu bile obuhvaćene samom istaknutom cenom uređaja.

Nije dopušteno javnosti predstaviti samo početnu uplatu za uređaj,
a prećutati da su isporuka, ugradnja, propratni materijal, izlazak
servisera i druge stavke unapred navedene kao posebne ugovorne
obaveze koje se dodatno obračunavaju.

Kupac koji je prihvatio Uslove prodaje ne može svoju obavezu da plati
ugovorene dodatne stavke jednostavno izostaviti iz prikaza događaja,
a zatim insistiranje prodavca na izvršenju ugovora predstavljati kao
pokušaj prevare ili neosnovano traženje dodatnog novca.

Zbog toga se tvrdnja da se od kupaca „traži da uplate još kako bi
dobili naručeno“ mora posmatrati u kontekstu jasno prikazanih i
prihvaćenih Uslova prodaje. Ne radi se o proizvoljno izmišljenim
naknadnim zahtevima, već o stavkama koje su unapred navedene kao
sastavni deo konkretnog modela prodaje, isporuke i ugradnje.

Ukoliko neko smatra da mu takav način prodaje ne odgovara, slobodan
je da porudžbinu ne izvrši. Međutim, ne može se najpre prihvatiti
ugovorni model, a zatim izvršenje sopstvenih obaveza odbiti i zahtev
druge strane za poštovanje ugovora javnosti predstaviti kao kriminalno
postupanje.

Jednostrana poruka nije dokaz izvršene prevare

Poruka osobe koja tvrdi da je prevarena predstavlja tvrdnju te
osobe. Ona sama po sebi ne dokazuje da je prevara izvršena, niti
da su svi navodi iz poruke tačni, potpuni i objektivno
predstavljeni.

Pre javnog označavanja sajta kao „prevare“ bilo je potrebno
proveriti:

• identitet osobe koja iznosi tvrdnju;
• da li konkretna porudžbina postoji;
• šta je tačno bilo predmet porudžbine;
• šta je navedeno na stranici proizvoda;
• koje Uslove prodaje je kupac prihvatio;
• koji iznos je plaćen i po kom osnovu;
• da li je celokupna ugovorena cena izmirena;
• koje obaveze je preuzeo prodavac;
• koje obaveze je preuzeo kupac;
• koja dokumentacija je kupcu dostavljena;
• šta proizlazi iz celokupne komunikacije;
• zašto je u konkretnom slučaju nastao spor;
• šta druga ugovorna strana navodi i dokazuje;
• da li o istom činjeničnom osnovu postoji sudska odluka.

Objavljivanje samo tvrdnji jedne strane, bez predstavljanja
celokupne dokumentacije i odgovora druge strane, stvara nepotpunu,
jednostranu i obmanjujuću sliku kod javnosti.

Da li Udruženje Efektiva poznaje propise koje bi trebalo da poznaje?

Od udruženja koje se javno predstavlja kao organizacija za
zaštitu potrošača opravdano se očekuje da poznaje osnovne pravne
pojmove, da razlikuje građanskopravni spor od krivičnog dela i da
razume pravno dejstvo pravnosnažne sudske presude.

Udruženje koje savetuje građane o njihovim pravima ne može
istovremeno potpuno zanemariti prava druge strane.

Zaštita potrošača ne podrazumeva da se svaka poruka nezadovoljnog
kupca automatski prihvati kao istinita, niti da se bez potpune
provere prodavac javno proglasi prevarantom.

Ko javno daje pravne ocene mora da zna da se krivično delo prevare
ne dokazuje objavom na društvenoj mreži, brojem reakcija ili
ponavljanjem iste etikete.

Morao bi da zna i da ugovorni spor, kašnjenje, zahtev za dodatno
ugovoreno plaćanje ili različito tumačenje obaveza ne dokazuju
sami po sebi postojanje početne prevarne namere.

Odgovorno javno informisanje zahteva proveru obe strane

Svako ko se obraća velikom broju ljudi, a posebno organizacija
koja tvrdi da štiti prava građana, mora postupati sa najmanje onim
stepenom pažnje koji se očekuje od odgovornog novinara, urednika
ili drugog lica koje objavljuje ozbiljne optužbe.

To podrazumeva:

• proveru identiteta i pouzdanosti izvora;
• uvid u raspoloživu dokumentaciju;
• proveru Uslova prodaje;
• proveru načina na koji je porudžbina izvršena;
• pribavljanje odgovora druge strane;
• razlikovanje činjenice od mišljenja;
• razlikovanje tvrdnje pojedinca od činjenice utvrđene u
  sudskom postupku;
• potpuno, a ne selektivno predstavljanje okolnosti.

Ozbiljan i odgovoran autor ne proglašava određeni sajt prevarom
samo zato što je primio poruku jednog nezadovoljnog lica.

Pre tako teške javne optužbe mora se proveriti da li postoje
prihvaćeni ugovorni uslovi, dodatne stavke, neizmirene obaveze,
elektronska komunikacija, dokumentacija ili sudska odluka koja
bitno menja sliku događaja.

Posebno je neprihvatljivo prećutati postojanje pravnosnažne
presude kojom je utvrđeno da prevare nije bilo, a istovremeno
nastaviti sa izrazima „prevara“, „prevarantski sajt“ i
„prevaranti“.

Neznanje propisa ne može biti opravdanje za javno blaćenje

Ukoliko odgovorna lica Udruženja Efektiva poznaju relevantne
propise, onda bi morala znati da se postojanje krivičnog dela ne
utvrđuje objavom na društvenoj mreži.

Morala bi znati i da se građanskopravni spor ne može proizvoljno
predstavljati kao prevara, naročito kada postoji pravnosnažna
presuda kojom je utvrđeno suprotno.

Ukoliko to ne znaju, onda je krajnje neodgovorno da javno iznose
tako teške pravne kvalifikacije i predstavljaju ih kao dokazane
činjenice.

U oba slučaja posledica je ista: javnost se dovodi u zabludu,
druga strana se unapred proglašava krivom, a poslovnom subjektu se
nanosi ozbiljna reputaciona i materijalna šteta bez potpunog
činjeničnog i pravnog osnova.

Udruženje ne može istovremeno tvrditi da postupa stručno i
odgovorno, a zatim zanemariti Uslove prodaje, postupak
poručivanja, dokumentaciju, odgovor prodavca, prirodu ugovornog
odnosa i pravnosnažnu sudsku presudu.

Zaštita potrošača nije dozvola za proizvoljno etiketiranje

Udruženje potrošača ima pravo da upozorava javnost na proverene
nepravilnosti, da pomaže potrošačima i da zahteva postupanje
nadležnih organa.

Međutim, ono nema pravo da:

• zanemari pravnosnažnu sudsku presudu;
• sopstvenu ocenu postavi iznad utvrđenja suda;
• jednostranu poruku pojedinca predstavi kao dokaz prevare;
• građanskopravni spor predstavlja kao dokazano krivično delo;
• javno označava određeno lice ili poslovni subjekt kao
  „prevaranta“ bez potpunog pravnog i činjeničnog osnova;
• prećutkuje činjenice koje neposredno osporavaju objavljene
  optužbe;
• koristi svoj javni uticaj za paušalno targetiranje drugog
  lica.

Kritika mora biti zasnovana na činjenicama. Upozorenje javnosti
mora biti potpuno, tačno i provereno.

Teška pravna kvalifikacija ne može biti zasnovana na emociji,
pretpostavci, ličnom stavu ili želji da objava privuče što veći
broj pregleda.

Broj pregleda, reakcija i deljenja ne pretvara neistinitu ili
nepotpunu tvrdnju u istinu. Naprotiv, što je domet takve objave
veći, veća može biti i šteta koja je njome prouzrokovana.

Formalno upozorenje Udruženju potrošača Efektiva

Čuvanje i obezbeđivanje dokaza

Sve postojeće i buduće objave, komentari, izmene sadržaja,
fotografije ekrana, datumi i vremena objavljivanja, broj pregleda,
reakcije, deljenja i drugi raspoloživi podaci biće evidentirani i
sačuvani radi zaštite prava i eventualnog korišćenja pred
nadležnim organima.

Posebno će biti evidentirano svako dalje ponavljanje izraza
„prevara“, „prevarantski sajt“, „prevaranti“ ili izraza istog i
sličnog značenja nakon saznanja za pravnosnažnu presudu i ovo
javno upozorenje.

Mideaklime.rs prevara ili uredno zaključen elektronski ugovor?

Činjenice pokazuju da kupac:

1. samostalno pristupa sajtu;
2. samostalno bira uređaj;
3. na stranici proizvoda dobija informacije o načinu prodaje;
4. dodaje proizvod u korpu;
5. pregleda podatke o porudžbini;
6. ima pristup Uslovima prodaje;
7. potvrđuje saglasnost sa Uslovima prodaje;
8. samostalno šalje porudžbinu;
9. dobija podatke i dokumentaciju o porudžbini.

Kupac nije prinuđen da prihvati ponuđene uslove. Ako mu uslovi ne
odgovaraju, porudžbinu ne mora izvršiti.

Zbog toga se ne može pošteno prećutati kompletan postupak
poručivanja, prihvaćeni uslovi i unapred prikazane informacije, a
zatim javnosti ponuditi samo senzacionalistička etiketa da je
„sajt prevara“.

Ovim tekstom ne osporava se pravo bilo kog potrošača da bude
nezadovoljan, da podnese reklamaciju, zahteva povraćaj novca ili
svoja prava štiti pred nadležnim organima.

Ne osporava se ni pravo udruženja potrošača da javnost upozorava
na stvarne i proverene nepravilnosti.

Osporava se paušalno, jednostrano i pravno neutemeljeno
proglašavanje sajta Mideaklime.rs prevarom i
lica povezanih sa njegovim poslovanjem prevarantima, naročito
nakon pravnosnažne sudske presude kojom je utvrđeno da prevare
nije bilo.

Od Udruženja Efektiva očekuje se da postupa sa odgovornošću koju
javno pripisuje sebi: da poznaje propise, proverava dokumentaciju,
sasluša obe strane, poštuje pravnosnažne sudske odluke i prestane
sa paušalnim i uvredljivim etiketiranjem.